Mogao je da ima milione u Čikagu, ali je izabrao da brani Srbiju: Aleksandar je imao prosek 9,96 i bio član Mense, a onda je obukao uniformu i otišao u legendu!
Aleksandar Popović bio je student generacije sa prosekom 9,96, član Mense i dobitnik nagrade "Mileva Marić Ajnštajn". Pred njim je bila svetla budućnost. Svoj život i karijeru mogao je da gradi i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) gde je jedno vreme boravio tokom studija. Međutim, kada se nad Srbijom nadvila tama NATO agresije, a on pozvan da brani otadžbinu, ovaj momak nije ni trenutak razmišljao.
Poginio je 1999. položivši život za slobodu baš u trenutku kada je njegova zvezda najjače sjala.
Priča o njemu objavljena je na Tik Tok stranici "kosovo..metoh4":
"Aleksandar Popović je rođen u Novom Sadu. Rano je ostao bez oca, odrastavši samo sa majkom. Nakon osnovne škole, završio je i gimnaziju, a potom 1992. godine u svom gradu i upisao Prirodno-matematički fakultet, odsek za informatiku. Aleksandar je bio izuzetno nadaren i pametan momak. Svoj prvi naučni rad objavio je još kao gimnazijalac, sa samo 17 godina. Ubrzo je postao i član Mense.
Tokom samih studija koje su tekle briljantno, višestruko je nagrađivan za naučne i stručne radove. Bio je izvanredan student. Pečat na taj uspešan period svog života dao je 1997. godine, diplomiravši sa prosečnom ocenom 9,96! Proglašen je studentom generacije!
Za izuzetan diplomski rad dobio je nagradu "Mileva Marić Ajnštajn" Univerziteta u Novom Sadu. Odmah je dobio i mesto asistenta pripravnika na Institutu za matematiku. Ubrzo je objavio šest naučnih radova u zemlji i inostranstvu i bio koautor čak tri udžbenika. Bio je redovan i na naučnim skupovima. Sve to sa samo 24 godine.
U okviru letnjeg naučnog programa u tom nekom periodu, Aleksandar Popović je otišao u SAD, u Čikago. Tamo je boravio mesec dana. Čak je dobio i ozbiljnu akademsku ponudu, da ostane, usavršava se i dobije vrlo dobro plaćen posao. Aleksandar je to odbio.
Kada se vratio iz SAD i pričao svojim drugarima iskustvo i priliku da ostane, oni su uglavnom začuđeno gledali na njegovu odluku da se vrati.
"Nije meni mesto tamo, kako ću bez svoje majke, kolega, drugara, svog fakulteta, grada, meni je ovde dovoljno dobro i lepo, tamo mi se ne dopada", govorio je.
Aleksandar je očigledno bio genije u svojoj branši i čekala ga je briljantna akademska karijera. Međutim, baš u to neko vreme, nad Srbijom je počela da se nadvija tama...
Tokom cele 1998. godine na Kosovu i Metohiji gori, vode se teške borbe i sprovode antiterostičke akcije srpskih oružanih snaga protiv terorista, a istovremeno iz inostranstva stižu pretnje o vojnoj intervenciji uz konstantne optužbe na račun Srbije da proizvodi humanitarnu katastrofu.
Došla je potom i 1999, mart mesec i NATO agresija nad SR Jugoslavijom. Zemlja je proglasila ratno stanje. Počela je mobilizacija dodatnih snaga, što je bilo neophodno, jer za razliku od prethodne godine sada je čitava Srbija brutalno napadnuta.
Poziv da se priključi snagama Vojske Jugoslavije dobija i u tom trenutku 26-godišnji mladi naučnik Aleksandar Popović, u svojstvu rezervnog vojnog obveznika. Nijednog trenutka nije razmišljao, odazvao se pozivu i obukao uniformu. Dobija raspored u 240. samohodnom raketnom puku PVO kao operater u raketnoj bateriji.
Popović je tokom agresije često sa svojim pukom menjao mesta kao i svaka PVO jedinica.
Dejstvovanje protivvazdušne odbrane sa jedne tačke iziskivalo je brzu lokacijsku promenu jer su se time otkrivali položaji naših baterija, pa bi duži ostanak na istom mestu značio siguran NATO pogodak koji bi pre toga utvrdio lokaciju sa koje su prethodno ispaljivane rakete.
Tog 1. juna 240. srp PVO, nalazio se u rejonu sela Nadalj kod Srbobrana, na oko 30-ak kilometara od Novog Sada. Nebo je gorelo, prepuno NATO aviona, naši PVO sistemi ih gađaju gde god su raspoređeni. I dok je Popović bio operater samohodnog lansirnog oruđa, sa njim je bio i dve godine stariji vodnik VJ Dragan Bandić kao komandir ove baterije, rođeni Sarajlija, ali takođe nastanjen u Novom Sadu. Treči član ove posade bio je vojnik Ivan Petković.
Tek je prošla ponoć, posada na borbenom položaju osmatra nebo u zoni svoje odgovornosti.
U jednom trenutku uočavaju agresorski avion dovoljno blizu da može da se dejstvuje. Odmah su reagovali. Ispaljuju tri rakete. Avion pravi vrlo vešt manevar kojim izbegava sve tri, i istovremeno otkriva položaj sa kojeg su lansirane.
Istog trenutka uzvraća samonavođenim protiv-radarskim projektilima. Nažalost, jedan od njih direktno pogađa lanser PVO, probija oklop i na mestu ubija i Aleksandra Popovića i Dragana Bandića, pritom Bandića tačno na njegov 28. rođendan".